СЕЋАЊЕ НА БРАТА…
Из писама које је, непосредно пред погибију мој брат Драган Херцог слао из далеке Бијафре види се колико је био привржен деци и посвећен њиховом лечењу. Писао нам је „Радимо свој посао, а људи из Бијафре, који су у почетку били неповерљиви полако нас прихватају. Они су срдачни, вредни и у својој беди и пустоши рата ипак су пуни ведрине. Одушевљени смо њима и верујте, могао би човек овде да живи, јер је ово народ који осваја. Њихова деца су нешто посебно, она нам пријатељски машу и гледају нас великим, црним очима – тако су љупка и драга…“
На том племенитом задатку он је, као члан мисије међународног Црвеног крста септембра 1968. изгубио свој млади живот, а нама, члановима његове породице остали су бол и ненадокнадив губитак. Међутим, у том болу велику нам утеху представља чињеница да једна београдска школа, и то баш она која се бави образовањем болесне деце носи његово име. Свест о томе да ће име Драгана Херцога остати да живи и када нас не буде било и да ће кроз свој рад ђаци и наставници Основне школе „Др Драган Херцог“ чувати сећање на мог брата за све нас, а нарочито за моју покојну мајку било је од огромног значаја.
Зато смо, још од оне свечаности, одржане 1971. године у Ортопедској болници „Бањица“ на којој је озваничено ново име школе са њом остали у веома добрим односима. Запослени у школи „Др Драган Херцог“ одухвек су били пажљиви према нама, звали нас на свечаности и приредбе, долазили на помене моме брату, говорили ђацима о његовој мисији, слали нам њихове цртеже и саставе… Зато се и ја трудим да сазнам све што је у вези са овом школом. Све што се о њој напише и објави мени много значи, свака нова, лепа вест која је у вези са том школом и нас обрадује, свака фотографија нађе места у нашем породичном албуму….
Случај је хтео да моји унуци похађају школу „Радомир Путник“, чији ђаци за нову годину одлазе у болнице у Сокобањској улици како би деци која се у њима лече поделили пакетиће. Тако су и они имали прилику да се друже и упознају са ђацима Основне школе „Др Драган Херцог“. Када се моја најстарија унука вратила са једне, такве посете она ми је, са много љубави и разумевања причала о својим новим пријатељима – ђацима ове школе и свом дружењу са њима. Наравно, и о поносу који је имала због сазнања да школа која образује ту децу носи име – Драган Херцог.
Верица Вуковић, рођена Херцог, сестра Драгана Херцога