Трибина „Образовање деце са здравственим проблемима – искуства, изазови, перспективе“

Трибина под називом ,,Образовање деце са здравственим проблемима – искуства, изазови, перспективе“, у организацији Основне школе „Др Драган Херцог“, одржана je 22.5.2019. у сали Општине „Савски венац“, са почетком у 18 сати. Трибина је организована поводом педесет година рада ОШ „Др Драган Херцог“ у болничким и кућним условима у којима наши учитељи, наставници и дефектолози остварују дивну сарадњу са лекарима, медицинским особљем, васпитачима итд.

Тринину је отворио мр Зоран Алексић, директор школе. Говорио је о идеји за настанак школе у болничким условима и нужности да таква школа постоји у образовном систему Србије већ педесет година. Такође, говорио је о изазовима са којима се школа сусретала и сусреће се, али и о перспективи школе у будућности. Потом, препустио је реч одабраним говорницима који су својим присуством и обраћањем, у сваком погледу, оплеменили ову значајну трибину.

Модератор је била Наташа Војиновић, наставник српског језика која је значајно допринела успешности одржавања трибине. Први говорник је била доц. др Милица Пејовић Милованчевић, директор Института за ментално здравље у Палмотићевој улици. Она је указала на дужину трајања сарадње наше школе и ове здравствене установе. Такође, говорила је значају школе у болничким условима, посвећености наставника, њиховој флексибилности да раде у различитим условима и да се прилагоде тренутној ситуацији, њиховом позитивном ставу и вољи да помогну сваком детету.

Потом, проф. др Данијела Илић Стошовић, професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, подсетила је да се у дидактичким књигама наша школа означавала као уникат школа с обзиром на то да је једина школа у Србији која на овај начин организује наставу и да је школа пионир у оснивању овакве наставе. Такође, говорила је о значају школе који се односи на подршку ђаку, топлини, химаности…

Др Данијела Вукићевић, доктор са Клинике за рехабилитацију „Мирослав Зотовић“, говорила је о сарадњи школе и болнице, значају образовања деце, осврнула се на поједичане примере и подестила нас је на наше бивше ђаке који су сада веома успешни студентни на завршним годинама различитих факултета и на које смо сви поносни.

Вукашин Чобељић, клинички психолог  из УДК у Тиршовој улици, освестио нам је перспектву деце која долазе на лечење, говорио је о осећајуда у болничким условима пропуштају много тога, а школа им помаже да надоместе прошуштено у сваком погледу, враћа им самопоуздање и вољу. Када деца уче у болници, у тренутку док се баве одређеном темом из датог предмета, они тада ментално нису у болници, већ уче, раде и напредују.

Небојша Миљевић, психолог из НУРДОР-а, као један од значајних резултата сарадње школе и удружења, истакао је да је НУРДОР угледајући се на модел наше школе, помогао да се и у другим крајевима Србије организује настава у болничким условима. Такође, ово удружење ће се залагати да се отвори и средња школа по оваквом моделу јер би била вишеструко корисна за наставак школовања свих ученика који су због болести били принуђени да прекину средњошколско образовање.

Кристина Илисић Тимотић из Удружења „Звончица“, говорила је из преспективе родитеља о значају школе у болничким условима, о наставницима који у родитељске куће уносе дах нормалног живота и позитиван став који је преко потребан како за учење, тако и за оздрављење детета.

Весна Петков, мама чије дете похађа кућну наставу, својим топлим обраћањем дотакла је срца публике. Њен син је научио да чита, пише, рачуна и ради на компјутеру у нашој школи, а његова наставница је са њим свакодневно, подржава га и бодри да буде успешан.

Верица Јечменић, васпитач са Клинике за рехабилитацију „Мирослав Зотовић“, говорила је о дивној сарадњи наставника и васпитача у болничким условима, а присутнима је донела и прочитала песму која је заједнички рад њених ђака.

Миодраг Кастратовић, инструктор плеса, својим инспиративним и мотивишућим говором о плесу и успеху његових ученика на разним пољима, завршио је ову трибину која је окупила стручњаке из различитих области, родитеље и све оне који настоје да наша деца буду срећна, весела, здрава и образована!

Једино што можемо да кажемо на крају, то је да је оваква трибина свима драгоцена и да са нестрпљењем очекујемо следећу трибину.