ОШ ,,Др Драган Херцог“ у Београду већ четрдесет шест година образује ученике на болничком и кућном лечењу. Последњих седам година организује и наставу на даљину са ученицима који прелазе са болничког на кућно лечење или своје лечење настављају у иностранству. Овај неопходни и једини начин учења за многе ученике широм Србије реализован је као део пројекта ,,Учење на даљину“ у оквиру пројектног циклуса ,,Подизање капацитета школа за образовање ученика са сметњама у развоју“, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја и ДИЛС-а.
Самостално или у комбинацији са традиционалним часовима, учење на даљину обезбеђује ученицима савладавање наставних садржаја темпом који им индивидуално одговара. Било да служи за повећање нивоа самосталности у учењу, повезивање теоријских са практичним знањима, надокнаду пропуштеног, отклањање временских или просторних препрека, тестирања и провере знања, учење на даљину постаје будућност и незаобилазан део школовања.
Уз правилну употребу ИКТ ученик се охрабрује да процес учења усмерава сходно својим интересовањима, као и захтевима који су пред њега постављени. Настава је разноврснија, динамичнија и пре свега разумљивија за младе генерације, заснована на употреби слободних софтвера и мноштва електронских материјала.
Са почетком реализације учења на даљину , часове који су раније организовани на традиционалан начин, требало је прилагодити посебним условима рада посредним путем, преко интернета, уз помоћ пажљиво бираних веб алатки, које ће на најбољи начин помоћи у реализовању наставе, водећи рачуна о узрасту ученика. Наша вишегодишња пракса показала је да је учење на даљину, поред мноштва пажљиво креираних електронских материјала, незамисливо и без директне комуникације преко Скајпа и поштовања прецизно утврђеног распореда часова, јер у основношколском узрасту ученик још увек не може самостално и без надзора обављати свакодневне радне задатке.
Један од важних педагошких аспеката овде избија у први план. Ученику се знања не нуде готова, од њега се не тражи проста репродукција садржаја. Ученику се дају елементи неопходни да до знања стигне: мотивисан је, показује иницијативу, креативност, подстакнут је да доноси одлуке, учи методом покушаја и погрешке. Овим је у први план стављен сам ученик. Зависно од узраста, способности и интересовања, бирају се активности који ће допринети остваривању пуног потенцијала сваког ученика, а највише видео и аудио материјали, интерактивна вежбања и проблемски задаци за тимски рад.
Часови могу бити индивидуални или групни, зависно од циља часа и предвиђених активности. Ученику су у оквиру лекције доступне информације о циљу часа, наставни материјали, интерактивна вежбања, квизови и тестови знања, мотивационе игре, линкови ка сајтовима за додатна сазнања као и задаци за самосталан рад. Задаци са којима се сусрећу креирани су да подстакну самосталност, истраживачки дух, способност доношења одлука и најважније, достизање њихових пуних потенцијала. Часови на којима се истовремено укључује више ученика у конференцијску везу обезбеђују и вршњачко учење, природну потребу повезаности генерација. Ученици сматрају да им је овакав вид учења био занимљивији и инспиративнији. Њихово ангажовање на часовима се повећало, а радом у групама подстакнут је и такмичарски дух. Знања која су усвојили учећи на овакав начин дуже су остала упамћена и повезана са претходно наученим лекцијама. Садржаји презентовани у виду едукативних игара су анимирали и оне мање активне ученике.
После седам година рада, са сигурношћу можемо рећи да овакав вид наставе доприноси одржавању континуитета у учењу, помаже да ученици наставе школовање, и води ка одабиру жељене професије. Иако их је здравствено стање привремено или трајно спречило да похађају наставу у матичним школама, ученици су успешно уписали жељене средње школе, крећући се без тешкоћа, без помагала у модерном, електронском свету, без обзира на ограничења која реални свет поставља пред њих.
